Уметност по творачком начелу
Генеративна уметност почива на творачком начелу. Њена суштина није у машини, алгоритму, програмском коду или блокчејну, већ у начелу по коме дело настаје и по коме задобија своју унутрашњу меру. Свака технологија, сваки поступак и свака творачка средина имају смисао само уколико изводе начело у појавност дела. Начело претходи извођењу. Оно одређује шта дело јесте, који су његови основи, у каквим односима они могу стајати, на који начин се могу мењати и због чега свака појединачна појавност остаје унутар истог поретка. Дело зато није произвољна естетска форма, већ конкретно изображавање логоса који га носи. Тако схваћена генеративност није ограничена на дигитални простор. Она означава сам начин сачињавања дела: дело је генеративно онда када је настало по начелу које обезбеђује његову уметничку ваљаност, аутономију и унутрашњу усклађеност. У том смислу, савремена генеративна уметност само нарочито јасно открива оно што припада сваком ваљаном делу: да дело није само оно што се види, већ и начело по коме се видљиво јавља.
Лонг-форм генеративна уметност
Лонг-форм је строжи облик генеративне уметности. У њему једно начело не производи само једну појавност, већ читав низ појединачних дела, стања или итерација. Свако од њих мора бити самостално, оригинално и непоновљиво, али истовремено усклађено са целином којој припада. Одлучујућа строгост лонг-форма састоји се у укидању накнадног дискреционог избора. Уметник не издваја само успеле резултате, не одбацује неуспеле и не поправља појединачна дела после њиховог настанка. Сваки резултат система мора бити дело. Због тога се тежина стварања премешта на само начело: оно мора бити довољно строго да спречи произвољност и довољно плодно да омогући мноштво различитих појавности. Лонг-форм није просто велика серија. Он је испит унутрашње ваљаности начела. Ако сваки члан серије мора да буде дело, онда целина не може почивати на случајно успелим изузецима. Разлика међу делима мора произлазити из истог поретка, као што и свака појединачна појавност мора сведочити о начелу које је чини могућом.
Лонг-форм начела индивидуације
Подвиг је сачињен по начелу индивидуације. У њему унутрашњи молитвени догађај није тема слике, нити њен спољашњи мотив, већ извор из кога слика настаје. Молитвени чин задобија своју сликарску појавност кроз трајање, ритам и појединачност самог поступка. Слика је зато материјални траг унутрашњег догађаја, али не у смислу документа или илустрације. Она је изображено дело чија је појавност одређена догађајем из кога је произашла. Свака слика је појединачна и непоновљива, а целина серије остаје везана за исто начело: за могућност да се унутрашњи чин преведе у сликарску саобразбу.