СР EN
EN СР

МЕТАЦРКВЕ

КОНЦЕПТ // ОНТОЛОГИЈА / ЕСТЕТИКА
МетаЦркве су генеративни пројекат лонг-форм уметности, где уметнички осмишљен и програмиран генеративни код производи серију дела великог обухвата, а свако појединачно генерисано дело је изведено као (дигитални) цртеж кодом. Овај генеративни систем алгоритамски конституише тлоцртне структуре православних храмова тако да јесваки генерисани резултат јединствена варијација унутар система дефинисаних параметара: архитектонских елемената, палете боја и контекстуалног окружења. Циљ пројекта је да се духовна и историјска логика овог архитектонског типа преведе у визуелни и алгоритамски језик, у коме се сваки тлоцрт чита као структура у којој се архитектура, боја и светлост сједињују у један систем значења.

Појединачни цртежи МетаЦркава настају на основу хеш-семена које даје насумичне вредности за функције предвиђене генеративним кодом. На основу хеша, генеративни код исцртава конкретно дело са конкретним вредностима варијабилних елемената; различита хеш-семена дају различите вредности на основу којих код генерише велики број цртежа са јединственим и непоновљивим комбинацијама одлика. Генеративни код оперише детерминистички и без спољашњих зависности: код не прозива већ генерисани цртеж похрањен у библиотеци, већ на сваки прозив за исти задати хеш изнова исцртава исти цртеж.
Свако генерисано дело има свој фигитални (figital) дериват – цртеж кодом одштампан на одговарајућем материјалу. У фигитални формат се преводи основно стање цртежа по генерисању.
ОНТОЛОГИЈА

Цркве које показују генерисани радови су метафизичке цркве - МетаЦркве. Као такве, МетаЦркве нису прикази постојећих физичких грађевина, већ формални ликовни записи духовног простора. Тај духовни простор је унутрашње станиште које се конституише у личном односу са Богом, те стога МетаЦркве симболизују непосредно лично и духовно искуство Бога. Тако свако генерисано дело симболички заступа духовни простор у ком учествује неки појединац, а не физички простор колективног богослужења. Духовни простор личног искуства увек има специфичну каквоћу, па стога цртежи МетаЦркава варирају тако да ни један није исти. Како једино православље признаје могућност непосредног личног искуства Бога, МетаЦркве приказане на цртежима су оријентисане источно - у складу са оријентацијом православних храмова.

Симболичко представљање простора личног духовног искуства додатно је подржано кроз интерактивност генерисаних цртежа. Почетно стање генерисаног дела се може визуелно изменити селектовањем и померањем зидова наоса. На тај начин се мења целокупна композиција почетног генерисаног дела: површина метацркве се повећава или смањује у зависности од интеракцијом задате позиције зидова, што последично утиче на број и величину апсида и купола, присуство и одсуство стубова, икона и степеништа и слично. У доњем десном углу сваког цртежа се налази број молитви који одговара површини унутрашњег простора МетаЦркве. Изменом величине простора МетаЦркве кроз интеракцију у реалном времену се мења и број који означава молитве. Тако интерактивност следи из концепта и припада онтологији дела: измена почетног генерисаног стања одговара могућности човека да сопственим делањем увећа или сузи, обогати или осиромаши свој унутрашњи духовни простор.  

Приказ МетаЦркава је изведен као апстрактни цртеж строге форме који по својим конститутивним елементима задржава везу са устаљеним архитектонским тлоцртима цркава. Пошто приказане МетаЦркве не представљају физичке грађевине, цртеж је еманципован од техничког цртежа као начина на који би се уобичајено представила црква као архитектонски објекат. Из истих разлога, цртежи метафизичких цркава могу имати необичне облике који одступају од устаљених архитектонских форми. Веза МетаЦркава и постојећих цркава-грађевина се показује кроз варијабилне линије на позадини. Ове линије су изведене у складу са моделом техничког архитектонског цртежа и представљају цртежни контекст сугеришући једнакост реалности цркве као духовног простора у метафизичком и физичком домену. Модел техничког цртежа је ликовно обрађен и апстрахован тако да се на позадини појављује као мрежа линија на чијим саставницама се налазе крстови.

ЕСТЕТИКА

Пројекат МетаЦркве истражује могућност стварања разноликих и комплексних дела визуелно успелих композиција, а унутар строго дефинисаних и унапред датих параметара. Полазиште овог пројекта је архитектура православних храмова, која задаје јасне и строге оквире за нужности и могућности унутрашње структуре и елемената храма. Генеративни код је осмишљен тако да се варирањем датих елемената добијају цртежи јединствених, непоновљивих и складних композиција, при чему тлоцрти МетаЦркава не одступају од основне структуре архитектуре православног храма.
Свако генерисано дело представља јединствену комбинацију следећих параметара, при чему су све варијабилности зависне од хеша. Свака генерисана МетаЦрква нужно има врата, наос, иконостас, царске двери и олтар. Ови нужни елементи МетаЦркава могу варирати у величини, а олтар може имати кружни или правоугаони облик. Додатни слој варијабилности структуре МетаЦркава је уведен преко могућих елемената: трем, припрата, апсиде, куполе, прозори, кровиште, стубови, иконе, степенице. Могући елементи варирају у присуству/одсуству, броју и величини. Линије којима се описују куполе и кровиште такође варирају и у боји. Напокон, сваки цртеж додатно садржи и крст варијабилне величине и позиције у унутрашњем простору МетаЦркве, као и број молитви које одговарају површини тог простора у доњем десном углу.
Тлоцрт МетаЦркве се гради негативним поступком: код као генеративни систем преклапа основне геометријске форме (круг, квадрат, крст, елипса) и затим уклања њихове интерсекције. Из резултујућих односа линија и празнина конституишу се зидови и носећа структура. Употребом овог негативног метода добијају се облици који нису директно артикулисани, већ су изведени из пресека геометријских односа.
Тлоцрт се приказује унутар визуелног поља са дефинисаном позадином, при чему се боја позадине, боја унутрашњег простора цркве, те боје линија које описују куполе и кровиште изводе из предефинисане византијске палете. У сваком генерисаном делу боје наведених елемената су различите, а избор и комбинација боја зависе од хеша.

Позадина представља амбијентални контекст и дефинише простор у којем се појављује МетаЦрква. Боје позадине делују као визуелна атмосфера која обавија структуру и утиче на општи утисак светлости и дубине. Боје назначавају да ли се ради о песковитој пустињи, каменој пустињи, шуми или земљаном терену, а манастирски типови добијају небеску плаву позадину као знак потпуног духовног узлета. Позадина је додатно дефинисана кроз апстрактну мрежу линија са крстовима на саставницама, која повезује МетаЦркву са простором унутар ког се она појављује. Број и распоред линија у мрежи и величина крстова на саставницама варирају у зависности од хеша.

ТИМ

Сарадња уметника и филозофа повезује унутрашњу нужност стваралачког поступања са прецизношћу филозофског промишљања; две кључне претпоставке ваљаног генеративног пројекта. Ауторски тим потписује дела са јасном творачком методологијом и извођењем у ком сваки корак има дефинисан смисао.

  • СРЂАН ШАРОВИЋ

    Срђан Шаровић је интердисциплинарни уметник и теоретичар уметности. Уметнички рад Шаровића се заснива на јединственој платформи која повезује теоријско-филозофско промишљање и уметничко сачињавање. Шаровићева дела, обично апстрактног и експресивног израза, крећу се кроз многобројне медије и интегришу несвакидашња техничка поступања.

  • УНА ПОПОВИЋ

    Уна Поповић је филозоф и професор на Филозофском факултету у Универзитета у Новом Саду. Њен научни рад подразумева преплет више филозофских дисциплина, са примарним усмерењем на филозофију уметности и филозофију језика, тј. истраживање онтологије творења дела и методолошког утемељења филозофског појмовља.

© 2025. Сва права задржана.
Сав текстуални, визуелни и медијски садржај на овој веб страници заштићен је ауторским правима. Свако неовлашћено копирање, репродукција, дистрибуција или јавно приказивање садржаја строго је забрањено и подлеже законским санкцијама.