СР EN
EN СР

МЕТА ЦРКВЕ

КОНЦЕПТ // ОНТОЛОГИЈА / ЕСТЕТИКА
Овај генеративни пројекат представља колористичко и композиционо истраживање у ком се свако појединачно дело генерисано путем насумичног ´семена´ показује као колористички и композиционо хармонично. Свако дело у серији обухвата исте предефинисане ликовне елементе, а број и композиција елемената се насумично одређује. Свако дело у серији је посебан свет са нарочитом смисаоном структуром која омогућава да било која прерасподела ликовних елемената унутар дела даје смислену и хармоничну композицију. Такође, свако дело је анимирано и интерактивно, па се композиција може истраживати на различите начине. Пројекат је настао на основу Жићало творачког начела.
ОНТОЛОГИЈА

Свако генерисано дело у Логорији представља засебан свет, настањен бићима која су расподељена у девет предефинисаних категорија. Ова бића су апстрактни ликовни облици: троуглови, четвороуглови, петоуглови и шестоуглови. Свако дело обухвата насумиично одабрани број таквих бића, организованих у јединствене насумично генерисане почетне композиције. Композиција дела показује унутрашњу смислену структуру специфичног Логорија света, изведену из темељног начела – логоса тог света.

У световима Логорије, биће прве категорије симболизује логос света и увек је представљено једним троуглом.

Поред тога што су смислени и уређени, Логорија светови су и живи. Дело се најпре исцртава као почетна статична композиција. Ипак, већ први клик на површину дела иницира кретање. Свако биће се покреће кроз кретање свог унутрашњег језгра, које је изображено као круг и заступа логос света коме то биће припада. Додатно, односи ових живих бића су трансформативни и изражени сигналима који путују између њих. Како сигнал прелази од једног до другог бића њихова боја се мења, стварајући диманичан оживљени свет.

Интерактивност је темељна за Логорију. У Логорији је интерактивност укључена у онтолошко ткиво дела; она није само додатна спољашња особина. Интеракције позивају на континуирано учествовање, па деловање посматрача иницира ликовне и композиционе трансформације унутар пажљиво устројеног система. Свака интеракција мења ликовну композицију дела, али никад не крши њену логику. Генерисано дело тако опонаша генеративни код путем ког настаје. Као што код генерише велики број структурно повезаних а ликовно различитих дела, тако и свако појединачно дело кроз интеракцију од стране посматрача може генерисати неограничен број јединствених, делу иманентних композиција.
Целокупна композиција се може ротирати за 360°, што даје многобројне повезане погледе на исти свет. Такође, бића се могу селектовати и премештати, што сваког пута ствара нове али једнако хармоничне композиције. Таква интерактивност даје и секундарни слој понашања бића. Биће се може покретати тако да се додирне са другим бићем, па приликом контакта активно биће преображава пасивно биће које преузима његов ликовни облик. Преображена бића задржавају своју почетну боју, јер та боја означава категоријални идентитет бића унутар система. Ипак, биће највишег реда – троугао који заступа логос – не може се преобразити. Бића нижег реда која су логосом преображена у троуглове не могу наметнути троугаони облик другим бићима, али могу бити додатно преображена у сусрету са бићима другачијих облика.
На сваком делу се налазе две листе. На левој страни је листа категорија бића са назначеним бројем бића по категорији и укупним бројем бића. На десној страни се налази листа која се мења у реалном времену: то је листа ликовних елемената (троуглови, квадрати и сл.) по бојама и са одговарајућим бројем бића који су њима представљени. Пошто бића кроз интеракције могу променити своје ликовне облике, листа са десне стране одсликава живо стање композиције. Величина ликовних елемената на обе листе је зависна од хеша.

ЕСТЕТИКА

Логорија истражује могућност стварања дела у којима ће ликовни елементи изградити визуелно хармоничну композицију без обзира на то какви су нарочита боја, облик, број или уређење тих елемената. Свако дело је мали живи свет, настањен покретним бићима чије понашање прати јединствену унутрашњу логику тог света. Да би се то постигло, свако генерисано дело мора имати смислену структуру: унутрашње водеће начело, логос који обезбеђује структурну хармонију дела кроз варирање његових саставних елемената. Као колористичко и композиционо истраживање, Логорија отелотворава све законе теорије ликовних елемената и теорије боја.
Број и облик бића у Логорија световима је зависан од хеша и различит за свако појединачно дело. Облик може бити квадратни, петоугаони и шестоугаони, а биће највишег реда је увек изображено као троугао. Ова бића су повезана линијама разноликих квалитета, који се такође одређују путем иницијалног семена. Напокон, сви ликовни елементи су у сваком поједином делу организовани у јединствену насумично генерисану почетну композицију.
Боје су изведене из предефинисане палете и насумично расподељене на девет категорија бића Логорија светова. Боја додељена ликовном елементу који заступа појединачно биће се не мења. Боје линија које представљају односе између бића указују на њихову хијерархију, па тако боја одређеног бића условљава и боју линије и боју сигнала који исходе из њега. Дужина и каквоћа сигнала је такође зависна од хеша. Када биће нижег реда прими сигнал од бића вишег реда, оно на кратко преузима боју вишег бића, а потом се враћа у своју основну боју.

Боја позадине на којој је смештена композиција је насумично одабрана из исте палете која одређује и боје бића Логорија светова и њихове односе. Када је боја бића идентична боји позадине, његова светлосна вредност се незнатно мења да би се очувала видљивост тог бића и ликовна усклађеност. Текстура позадине се дефинише путем мреже линија које варирају у броју, густини и дебљини; сви квалитети тих линија су зависни од хеша.

ТИМ

Сарадња уметника и филозофа повезује унутрашњу нужност стваралачког поступања са прецизношћу филозофског промишљања; две кључне претпоставке ваљаног генеративног пројекта. Ауторски тим потписује дела са јасном творачком методологијом и извођењем у ком сваки корак има дефинисан смисао.

  • СРЂАН ШАРОВИЋ

    Срђан Шаровић је интердисциплинарни уметник и теоретичар уметности. Уметнички рад Шаровића се заснива на јединственој платформи која повезује теоријско-филозофско промишљање и уметничко сачињавање. Шаровићева дела, обично апстрактног и експресивног израза, крећу се кроз многобројне медије и интегришу несвакидашња техничка поступања.

  • УНА ПОПОВИЋ

    Уна Поповић је филозоф и професор на Филозофском факултету у Универзитета у Новом Саду. Њен научни рад подразумева преплет више филозофских дисциплина, са примарним усмерењем на филозофију уметности и филозофију језика, тј. истраживање онтологије творења дела и методолошког утемељења филозофског појмовља.

© 2025. Сва права задржана.
Сав текстуални, визуелни и медијски садржај на овој веб страници заштићен је ауторским правима. Свако неовлашћено копирање, репродукција, дистрибуција или јавно приказивање садржаја строго је забрањено и подлеже законским санкцијама.