Свако генерисано дело у Логорији представља засебан свет, настањен бићима која су расподељена у девет предефинисаних категорија. Ова бића су апстрактни ликовни облици: троуглови, четвороуглови, петоуглови и шестоуглови. Свако дело обухвата насумиично одабрани број таквих бића, организованих у јединствене насумично генерисане почетне композиције. Композиција дела показује унутрашњу смислену структуру специфичног Логорија света, изведену из темељног начела – логоса тог света.
У световима Логорије, биће прве категорије симболизује логос света и увек је представљено једним троуглом.
Поред тога што су смислени и уређени, Логорија светови су и живи. Дело се најпре исцртава као почетна статична композиција. Ипак, већ први клик на површину дела иницира кретање. Свако биће се покреће кроз кретање свог унутрашњег језгра, које је изображено као круг и заступа логос света коме то биће припада. Додатно, односи ових живих бића су трансформативни и изражени сигналима који путују између њих. Како сигнал прелази од једног до другог бића њихова боја се мења, стварајући диманичан оживљени свет.
Боја позадине на којој је смештена композиција је насумично одабрана из исте палете која одређује и боје бића Логорија светова и њихове односе. Када је боја бића идентична боји позадине, његова просветљеност се незнатно мења да би се очувала видљивост тог бића и ликовна усклађеност. Текстура позадине се дефинише путем мреже линија које варирају у броју, густини и дебљини; сви квалитети тих линија су зависни од хеша.
ГЕНЕРАТИВНА УМЕТНОСТ
НАШ ПОГЛЕД
Наше занимање за лонг-форм генеративну уметност везано је за природу таквих дела и начин њиховог стварања. У лонг-форм генеративној уметности код је дело у пуном смислу речи: код се сачињава као дело које генерише мноштво појединачних НФТ дела. Како би се створило такво дело, најпре се мора осмислити начелна структура дела која важи за све случајеве, као и начин на који ће се таква структура конкретизовати у сваком појединачном случају. Да би уметник могао да усклади тако велики број могућности и одређења, он мора да о делу размишља начелно – да осмисли јединствено начело које ће их све повезати и ускладити на најапстрактнијем и најформалнијем нивоу. Тачније, уметник мора да осмисли творачко начело генеративне серије: јединствени основни закон сваког појединог дела и серије у целини. Такво дело је аутономна јединица смисла којој није потребна алтернативна интерпретација. Творачко начело кроз код као свој извршни механизам даје смисао сваком генерисаном НФТ делу и то тако да су дело и његов смисао непроменљиви, а опет неомеђеног значења.
У случају Логорије, истраживали смо на који начин се све ове особине генеративне уметности могу ускладити са ликовно ваљано изведеном композицијом дела. Како обезбедити да дело у колористичком и композиционом смислу непредвиђено варира, а да у сваком случају резултат буде ликовно успео? Једнако наглашавајући унутрашњу смислену структуру и ликовну појавност дела, Логорија светови представљају и уметничко промишљање саме генеративне уметности. Свако генерисано дело се понаша као под-код изворног генеративног кода, који кроз интеракције може да порађа неограничен број својих појавности.
Сарадња уметника и филозофа повезује унутрашњу нужност стваралачког поступања са прецизношћу филозофског промишљања; две кључне претпоставке ваљаног генеративног пројекта. Ауторски тим потписује дела са јасном творачком методологијом и извођењем у ком сваки корак има дефинисан смисао.
Срђан Шаровић је интердисциплинарни уметник и теоретичар уметности. Уметнички рад Шаровића се заснива на јединственој платформи која повезује теоријско-филозофско промишљање и уметничко сачињавање. Шаровићева дела, обично апстрактног и експресивног израза, крећу се кроз многобројне медије и интегришу несвакидашња техничка поступања.
Уна Поповић је филозоф и професор на Филозофском факултету у Универзитета у Новом Саду. Њен научни рад подразумева преплет више филозофских дисциплина, са примарним усмерењем на филозофију уметности и филозофију језика, тј. истраживање онтологије творења дела и методолошког утемељења филозофског појмовља.